"ŽELIM DA ŽIVIM I DOŽIVIM SLOBODU": Na današnji dan rođen Ratko Mladić – danas puni 84 godine FOTO

SRPSKI general Ratko Mladić danas će u Hagu u prisustvu supruge Bosiljke obilježiti 84. rođendan u boljem mentalnom stanju.

Ovo će biti prilika da zajedno pročitaju brojna pisma i čestitke koje su mu poslali porodica, prijatelji i nepoznati poštovaoci.

Generalov sin Darko Mladić rekao je Srni da njegov otac dobija veliki broj pisama, i to ne samo od porodice, već i od prijatelja, a pisma redovno stižu i od nepoznatih ljudi.

Podsjećamo, Ratko Mladić je rođen 1943. u selu Božanovići, opština Kalinovik.

Završio je Vojno-industrijsku školu u Zemunu “Teleoptiku”, Vojnu akademiju KOV, Komandno-štabnu akademiju (kao prvi u klasi, sa ocjenom 9,57).

„Oficirsku karijeru započeo je u Skoplju 1965. godine. Napreduje do načelnika za nastavu 3. vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije u glavnom gradu Makedonije.“ (Slobodna Evropa, 26. 5. 2011. godine)

U osvrtu na Mladićevu karijeru Dejan Anastasijević u „Vremenu“ naveo je da je on i tokom službovanja u Skoplju i Prištini imao najbolje karakteristike („mada su mu, što može biti značajno, zamjerili da se suviše ističe“).

„Mrzeo je kancelarijske i štabne poslove i najbolje se osećao na terenu, među vojskom; često je i svoju decu vodio sa sobom na vežbe i marševe. I tokom rata, lakše ga je bilo naći u rovovima nego u komandi u Han Pijesku – ovo mu je donelo veliku popularnost među vojnicima. Da nije bilo rata, Mladić bi bez sumnje pred kraj karijere bio unapređen u generala i kao takav dočekao penziju. Ali, kada je zemlja kojoj se zakleo da služi počela da puca po šavovima, Mladić se zatekao u samom središtu vihora, u Kninu, da bi odmah po implementaciji Vensovog plana bio prekomandovan u Bosnu. Tu je njegova transformacija stvarno počela: Jugoslavija se raspala, ali jedna stvar je ostala: JNA, koja je, istina, promenila ime, oznake, ideologiju i etničku strukturu, ali je strukturno ostala gotovo nedirnuta. Civilni život je nestao kao grudva na suncu, a vojska, u kojoj je Mladić bio svoj na svome, praktično je postala sve i svja, barem tamo gde je Mladić bio. Pružila mu se prilika da veštine stečene tokom školovanja i na vežbama počne da koristi u stvarnom životu, i da umesto imaginarnih ‘plavih’ tuče stvarne neprijatelje. Istorija mu je dala ponudu koju nije mogao da odbije.“ (Vreme, 31. 5. 2011. godine)

Podsjećamo, Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina, u kući brata od strica Branislava Mladića.

Ratko Mladić, najtraženiji bjegunac na svijetu, uhapšen je bez pružanja otpora nakon 16 dugih godina skrivanja. Haški optuženik o kom su kružile priče kao o nedodirljivom čovjeku okruženom bivšim specijalcima spremnim na sve pronađen je sam u kući vojvođanskog sela, čime je srušen mit o beskompromisnom bjeguncu sa širokom mrežom podrške.

"Svaka čast, našli ste onog kog ste tražili’, rekao je Ratko Mladić policajcu koji je nešto poslije pet sati ujutro ušao u kuću u kojoj se krio u selu Lazarevu kod Zrenjanina.

Dva pištolja koja je imao uz sebe nije ni pokušao da upotrijebi, a policijskim operativcima pokazao je ličnu kartu na ime Ratko Mladić koja je istekla 1999. Priča o velikom broju jataka i gustim prstenovima obezbjeđenja bila je prazna priča, rekao je ministar policije Ivica Dačić.

"U proteklim godinama Ratko Mladić je bio sam. On je živeo sam sa svojim bratom. Usamljen, bez finansijskih sredstava, veoma teško je živeo", naveo je Dačić.

Prilikom hapšenja Mladić nije bio maskiran, bio je višeslojno obučen sa kačketom na glavi, i jedino što ga je razlikovalo od ranijih fotografija iz vremena vojne karijere je to da je vidno ostario i fizički oronuo. Desna ruka mu je ukočena što je, kako se navodi iz zvaničnih izvora, posljedica nekoliko moždanih udara.

Prije hapšenja, tokom skrivanja se najčešće predstavljao kao Milorad Komadić. Za javnost, naviknutu na priče o beskompromisnom bkeguncu, način na koji je završio bjekstvo prilično je iznenađenje.

U avgustu 2020, na kraju rasprave po žalbama na presudu kojom je osuđen na doživotni zavor, izjavio je „da je živ i zdrav i da će pasti optužnica protiv njega“, za koju smatra da je „čedo NATO pakta“.

„Želim da živim i da doživim slobodu. I ovakav kakav sam, branim svoju zemlju i svoj narod, a ne Ratka Mladića. I molim vas da se dogovorimo, neću da me vodaju ispod ruke kao slepca. Ja sam general Ratko Mladić i ceo svet zna ko sam”.

Tužiteljki koja je zastupala žalbu, i kako je rekao, dva dana ga obasipala ‘zmijskim, đavolskim rečima’, Mladić je poručio: ‘To nisam ja o čemu ste vi govorili’.

"Sada sam u poziciji da branim ne sebe, ja sebe ne branim, ja sam čovek koji je ceo život profesionalni vojnik, čestito sam radio i u miru i u ratu u skladu sa zakonima moje države koju je razbio NATO pakt. Da li je krivica Ratka Mladića u tome što nije dozvolio da ustaška neman baca srpsku nejač u jame kao u Jasenovcu…

Ja sam bio u Srebrenici za razliku od svih vas ovde, od 9. jula do 13 jula. Kamera me je pratila sve vreme kroz Srebrenicu… Na mene je jednom prilikom pucao neki zaostali vojnik 28. lake divizije, ali je promašio. Ja sam tada imao kod sebe ‘hekler’ i rekao sam mu da prestane, ali nisam mu uzvratio, niti sam dao obezbeđenju da puca, jer je na sebi imao prsluk UN."

Navodeći da je Srebrenica ključ ovog suđenja, Mladić je žalbenom vijeću rekao da je to ‘nemanjićki grad, odakle se vadilo zlato i srebro’, kao i da je srpski kralj Dragutin Nemanjić tamo podigao mnogo manastira.

"Rat nije započeo Ratko Mladić, niti je napravio plan napada na Jugoslaviju…", rekao je Mladić nakon čega je njegovo izlaganje prekinuto, ali je uspio da doda:

"Živ sam i zdrav i živeću dok ima našeg plemena, a ova optužnica je pala u vodu’.“ (Tanjug, RTV, 26. 8. 2020. godine)