Nije mogao naći jagnje za slavu pa pokrenuo biznis: Danas ima najveću farmu ovaca u Srpskoj

Zemlja ne trpi ljenost, ona hoće rad. A rada se na Vučijaku nikad nisu bojali. Tamo je domaćin Radojica Kusić zasukao rukave i pokazao da uz rad ništa nije nemoguće.

Prije petnaestak godina Radojica je tražio jagnje za krsnu slavu i nije mogao da ga pronađe. Umjesto da odustane, odlučio je da kupi nekoliko ovaca i započne vlastiti posao. Tako je izgradio najveću farmu ovaca u Srpskoj. 

Na njegovoj farmi danas je 3.500 hiljade ovaca. Nekad ih je bilo i 5.000. Radojica muku muči sa manjkom radnika, ali i pašnjaka na Vučijaku. Stado je smanjio, ali predaje nema. 

"Dosta prodamo, vidite ovih janjaca, prodamo dosta za priplod pa nas to popravlja. Cijena se ovaca kreće od 500 KM pa nadalje pa zavisi da li neko uzima za klanja ili za priplod“, priča nam farmer sa Vučijaka Radojica Kusić.

Posla se prihvatio i njegov zet Slađan. Vratio se iz Austrije. U Srpskoj svoju budućnost vidi u pokretanju vlastitog posla u poljoprivredi.

"Težak je tamo život, radi se, pati se, samo naš narod samo ono da negdje ode vani, svi nešto maštaju. Međutim, mene je uvijek vuklo ovamo“, priča Radojicin zet Slađan Škorić.

Uz tatu i djeda na farmi je i Marija. Njena porodica srećna - djevojčica sada ima potpuno drugačije djetinjstvo od onog na zapadu. 

"Došla sam pomoći djedu. N: Pa šta mu pomažeš? Da hranim jagnje. N: Je l' pije mlijeko jagnje? Da. N: Ko te to naučio? Tata“, kaže Marija Škorić, Radojicina unuka.

Na ovoj farmi je zaposleno 15 radnika. A iako čobani imaju izuzetno visoke plate, nije ih lako naći. Posao je specifičan i zahtjevan. U toku je i šišanje ovaca.  

"Еvo šta koristim jedne makaze i koristim ovu turpiju s njom oštrim. N: Mirna je ovca? Nije ona toliko mirna, samo je trebaš u fin položaj staviti da leži na zemlji. Jer ona nikad neće ustati dok joj je glava na zemlji. Jer čim ona napravi to, ona je ustala“, priča Zarif Alibašić, čoban iz Velike Kladuše.

Od maja do novembra dio stada sa Vučijaka, zbog nedostatka pašnjaka, upravo odlazi na ispašu na Vlašić i Kupres. I tako život ovdje teče u ritmu stada, u koracima čobana, u znoju ruku koje ne odustaju. A do zime, imaće ruke puno posla - ovce dnevno pojedu samo pet tona žita. Sve to do zime valja pripremiti i zemlju obraditi.