Ne grije Banjaluku, a duguje skoro 93 miliona KM: Zašto stara „Toplana“ opterećuje gradsku kasu FOTO

Stara banjalučka „Toplana“ već osam godina ne isporučuje grijanje, ali njeni dugovi i dalje opterećuju gradske finansije. Prema finansijskim izvještajima za 2025. godinu, preduzeće je iskazalo čak 92,96 miliona KM dugoročnih i kratkoročnih obaveza, dok Grad za 2027. planira 3,15 miliona KM za otplatu po garancijama datim „Toplani“.

Dokumentaciju sa Banjalučke berze i gradsko Uputstvo za pripremu budžeta analizirao je BL portal. Brojke otkrivaju da firma koja od 2018. ne grije grad i dalje ima kredite, obveznice, kamate i višedecenijske obaveze.

Gradu duguje skoro 44 miliona KM

Najveća pojedinačna stavka odnosi se upravo na Grad Banjaluku, jedinog vlasnika „Toplane“. Prema knjigama preduzeća, Gradu duguje 43,92 miliona KM: 33,40 miliona za ranije kredite koje je Grad garantovao, 10,49 miliona za pozajmljeni mazut i još oko 25.000 KM po finansijskoj pozajmici.

Dug za mazut potiče iz perioda od 2003. do 2007. godine, a isti iznos pojavljuje se u dokumentima iz 2016. i 2025. godine.

Drugi veliki povjerilac je Republika Srpska. „Toplana“ iskazuje obavezu od 24,02 miliona KM prema Vladi RS, što je u republičkoj reviziji navedeno i kao sporno potraživanje.

Odakle ostatak do 93 miliona?

Preostalih približno 25 miliona KM čine druge finansijske i poslovne stavke: 10,58 miliona dugoročnih obaveza, 6,78 miliona kratkoročnih obaveza po obveznicama i 2,43 miliona dijela kredita i reprogramiranih obaveza koji dospijeva u roku do godinu dana.

Još 4,29 miliona KM evidentirano je po osnovu kamata, od čega 2,57 miliona prema IRB-u i 1,72 miliona prema „Elektrokrajini“. Ostatak se odnosi na manje poslovne obaveze, plate, poreze i računovodstvena razgraničenja.

Među njima je i oko 743.000 KM odgođenih prihoda od ranije primljenih donacija, što predstavlja računovodstvenu stavku, a ne klasičan neplaćeni dug.

Dakle, nisu sve ove stavke dospjeli računi, niti je svih 93 miliona KM dug koji Grad mora platiti.

Zašto Grad plaća ako njemu duguju?

Grad je ranije garantovao za dio kredita „Toplane“. Kada ih preduzeće nije moglo vraćati, Grad je po garancijama izmirivao obaveze prema povjeriocima, a „Toplana“ je istovremeno evidentirala dug prema Gradu.

Da to nije nov problem, govori izjava tadašnjeg gradonačelnika Igora Radojičića iz 2019. godine. Naveo je da Grad te godine izdvaja oko 4,2 miliona KM za dugove stare „Toplane“. Objasnio je i da bi stečaj mogao aktivirati velike ranije garantovane obaveze.

Dugovi ostali i nakon prestanka grijanja

Iako od 2018. godine grijanje Banjalučanima isporučuju „Eko toplane“, staro preduzeće nastavilo je da posluje, naplaćuje ranija potraživanja i ostvaruje prihode od zakupa imovine. Međutim, ti prihodi nisu dovoljni za pokrivanje njegovih troškova.

Tako je „Toplana“ tokom 2025. godine ostvarila svega 1,2 miliona KM prihoda, dok su rashodi dostigli 4,1 milion KM. Samo na kamate odnosilo se 2,54 miliona KM rashoda, a godina je završena gubitkom od 2,91 milion KM.

Zbog problema sa otplatom ranijih dugova, Skupština grada je u junu 2026. odobrila garanciju za reprogram približno 9,3 miliona KM obaveza prema fondovima kojima upravlja IRB Republike Srpske. Dug bi trebalo otplaćivati narednih 20 godina, uz kamatu od pet odsto, a prva rata predviđena je za februar 2027.

To znači da Grad garantuje za vraćanje tog novca i da, ukoliko „Toplana“ ne bude izmirivala obaveze, plaćanje može pasti na gradski budžet.

Upravo u dokumentaciji za pripremu budžeta za 2027. godinu Grad je predvidio 3,15 miliona KM za otplatu po garancijama datim „Toplani“.

Ipak, nije precizirano koliko se od tog iznosa odnosi na posljednji reprogram, a koliko na ostale garancije. Izvjesno je da finansijske obaveze stare „Toplane“ ostaju značajan teret i godinama nakon što je prestala da grije Banjaluku.