Može li Đoković brojati do 110 i srušiti Konorsa?

Novak Đoković je osvajanjem Atine, odnosno svoje 101. titule u karijeri, došao još bliže Rodžeru Federeru na vječnoj listi.

Đokovićeva 101. titula u karijeri približila ga je Federeru, koji je karijeru završio sa 103, podsjeća B92.

Naravno, obojica su daleko od rekordera Džimija Konorsa, koji ima 109. Ipak, Srbin vjeruje da kota "110" nije nedohvatljiva za njega.

- Titula mi je glavni cilj gde god da igram, to želim. Za manje ne znam niti želim da razmišljam, da dozvolim da razmišljam o nečemu manjem. Navikao sam sebe. To je dobra i možda malo loša stvar u celoj priči. Polufinala, finala, to su izvanredni rezultati, ali to nije dovoljno. Da bih završio u potpunosti celinu moram da držim trofej u rukama - rekao je Novak.

Govorio je i o atmosferi i podršci porodice tokom finala u kojem je juče savladao Italijana Lorenza Musetija.

- Stefan ima prodoran glas, čujem ga uvek, sin mi je, poznajem njegov glas i onda mi je lakše. Pomaže mi sve to. Podrška i njega i cele porodice mi je mnogo pomogla. On je igrao izvanredno i pomoć sa tribina mi je bila potrebna. Nivo tenisa je bio visok, za sve, pa i za Cicipasa koji je došao na terenu, rekao je da se tenis igra zbog ovakvih mečeva. I da treba da budemo ponosni, lepo je to čuti od kolege - rekao je on.

Zatim je govorio o povredi zbog koje se povukao sa ATP finala u Torinu.

- Nažalost, povreda ramena se pogorošala posle finala. Imao sam probleme tokom turnira. Zato nisam hteo ranije da donesem odluku o Torinu, da vidim kako ću da reagujem. Posle meča od juče, nadao sam se da neće da bude upaljeno, posle meča nije bilo dobro. Morao sam da uzmem jake lekove da bih igrao meč. Sada, kada je efekat opao, ne očekujem da će biti sjajne stvari sa mojim ramenom. Osetio sam da nema šanse da igram u Torinu ceo turnir i da igram željeni nivo tenisa sa najboljima. Morao bih u ponedeljak da igram prvi meč, nije bilo dovoljno vremena. Fizički, nisam mogao. Boli me. To je ATP finale, nisam igrao prošle godine. Volim da igram u dvoranama, imao sam mnogo uspeha tu, posebno na Završnim mastersima. U Torinu su navijači sjajni. Pozitivno je što je Museti tu, može to da bude pozitivno za njega. Ima dosta sjajnih igrača. Želim im sve najbolje, nadam se da ću dogodine iamti priliku da igram - poručio je Srbin.

Najemotivniji dio obraćanja desio se kada je govorio o porodici.

- Tako je, može da bude usamljeno u svetu tenisa, takav je sport. Retko imaš priliku da je tu tvoja porodica, prijatelji, da svi budete zajedno. Pokušao sam to da iskoristim na najbolji način. Dao sam im to zadovoljstvo da su dolazili na mečeve. Neki su umalo doživeli srčane udare, jedan od njih je moj otac. Rekao bih da se on možda navikao, ali... Ne može da izdrži sa svim tim emocijama, tako da mu danas nisam mnogo pomogao. Videli smo se posle meča i izgledao je kao da je on igrao. Naravno da znam gde su, gde sede, imao sam možda malo dodatnog pritiska i lepog osećaja ujedno zbog toga - zaključio je najbolji teniser svih vremena.