Ljubav bez ružičastih naočala: Zašto nas Dan zaljubljenih često razočara?

Dan zaljubljenih širom svijeta slavi se 14. februara, na praznik poznat kao Valentinovo. Dok jedni danas razmjenjuju poklone, cvijeće i romantične poruke, drugi se suočavaju s pitanjima koja često ostanu neizgovorena, koliko su naša očekivanja realna i šta zapravo znači zdrava ljubav?

Upravo o toj temi za Banjalučke priče pisala je psiholog Milica Trivunović, koja donosi drugačiji pogled na Dan zaljubljenih, bez idealizacije, ali sa mnogo razumijevanja za složenost partnerskih odnosa.

Valentinovo često nije samo dan ljubavi ono je i ogledalo. Ogledalo naših želja, potreba, razočaranja i tišine koje nosimo u odnosima. Dok društvene mreže nude slike savršenih parova, cvijeća i velikih gesti, stvarni emocionalni doživljaj ovog dana kod mnogih ljudi je znatno složeniji. Valentinovo pojačava očekivanja. Ne zato što je ljubav tada drugačija, nego zato što simbolika tog dana aktivira pitanje: “Jesam li viđen/a? Jesam li važan/na?” Kada odgovor ne dođe u obliku u kojem smo ga zamišljali, javljaju se tuga, ljutnja ili osjećaj da s nama ili našim odnosom nešto nije u redu. Ružičaste naočale često nas uče da ljubav mora biti spontana, stalno uzbudljiva i bez konflikta. Međutim, zdrava ljubav rijetko izgleda filmski.

Ona se više ogleda u svakodnevnoj prisutnosti, emocionalnoj dostupnosti i spremnosti da se čuje druga strana i kad nije romantično. Kako skidati ružičaste naočale, a sačuvati ljubav: • Razlikuj očekivanja od stvarnih potreba – zapitaj se šta mi je zaista važno, a šta sam samo preuzeo/la kao ideju ljubavi. • Govori jasno o onome što ti treba, bez testiranja i nagađanja. • Ne mjeri ljubav jednim danom ili gestom, već kontinuitetom ponašanja. • Dozvoli da ljubav bude nesavršena, ali emocionalno sigurna. • Provjeri da li očekuješ od partnera ono što je zapravo tvoja unutrašnja odgovornost.

Valentinovo nas tako podsjeća i na još jednu važnu istinu: ne razočarava nas partner, već razlika između očekivanog i doživljenog. Mnogi ljudi nikada nisu naučili jasno izraziti šta im je važno, već se nadaju da će partner „sam znati“. Kada se to ne desi, bol se često pretvara u zamjeranje. Ljubav bez ružičastih naočala ne znači ljubav bez nježnosti ili romantike. Ona znači realna očekivanja, otvorenu komunikaciju i prihvatanje činjenice da partner nije tu da ispuni sve naše emocionalne praznine. Odnos postaje zdrav onog trenutka kada prestanemo tražiti savršenstvo, a počnemo graditi povezanost. Možda je prava poruka Valentinova upravo u tome ne u velikim gestama, nego u pitanjima koja sebi postavljamo: Šta mi je zaista važno u odnosu? Kako pokazujem ljubav? I da li očekujem ono što nikada nisam jasno izgovorio/la?