Kanabis i mladi – nova istraživanja ukazuju na rizike po mentalno zdravlje

Upotreba kanabisa među tinejdžerima i mladim odraslim osobama povezana je sa povećanim rizikom od psihotičnih poremećaja, bipolarnog poremećaja, depresije i anksioznosti, pokazuje više velikih istraživanja. Posebnu zabrinutost izazivaju proizvodi sa visokim koncentracijama THC-a, čija je jačina tokom poslednjih decenija značajno povećana.

Pitanje odnosa koristi i rizika od upotrebe kanabisa dobija na značaju sa širenjem njegove medicinske i rekreativne upotrebe. Iako se kanabis neretko predstavlja kao sredstvo za ublažavanje različitih tegoba, istraživanja ukazuju na posebnu osetljivost tinejdžera i mladih odraslih osoba.

Kevin Hil sa Harvarda i njegove kolege, u radu objavljenom u American Journal of Psychiatry, kao i Majkl Hsu sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i njegov tim, u istraživanju objavljenom u časopisu JAMA, ukazali su na povećanu podložnost mladih koji koriste kanabis nepovoljnim psihijatrijskim posledicama i poremećajima upotrebe psihoaktivnih supstanci.

Hil i njegove kolege naglašavaju da je upotreba kanabisa, naročito ako počinje rano, ako je česta ili podrazumeva proizvode sa visokim sadržajem THC-a, povezana sa pogoršanjem anksioznosti, depresije, bipolarnog poremećaja i psihotičnih oboljenja.

Istraživanje Hsua i saradnika pokazalo je i da dokazi iz randomizovanih ispitivanja ne podržavaju rutinsku upotrebu kanabisa za lečenje akutnog i hroničnog bola ili nesanice. Autori su upotrebu proizvoda visoke jačine povezali sa kasnijom pojavom psihotičnih simptoma. Naveli su i da je 29 odsto ispitanika koji su kanabis koristili u medicinske svrhe ispunjavalo kriterijume za poremećaj upotrebe kanabisa.

Pola miliona adolescenata pod lupom istraživača

Na rizike posebno ukazuje nova studija objavljena u časopisu JAMA Pediatrics, kojom je obuhvaćeno gotovo pola miliona adolescenata iz zdravstvenog sistema „Kajzer Permanente Severna Kalifornija“.

Ispitanici su tokom redovnih zdravstvenih pregleda davali podatke o upotrebi psihoaktivnih supstanci, a istraživači su ih potom pratili do ranog odraslog doba.

Upotreba kanabisa tokom prethodne godine bila je povezana sa povećanim rizikom od kasnijeg postavljanja psihijatrijskih dijagnoza, među kojima su psihotični i bipolarni poremećaji, depresija i anksioznost. Najsnažnija povezanost uočena je kod psihotičnih i bipolarnih poremećaja.

Podaci ukazuju i na mogući odnos između učestalosti upotrebe i rizika – kod adolescenata koji su kanabis koristili češće zabeležen je veći rizik nego kod onih koji su ga koristili ređe. Upotreba kanabisa bila je dokumentovana u proseku oko 1,7 do 2,3 godine pre prve zabeležene psihijatrijske dijagnoze.

Međutim, sama povezanost ne dokazuje nužno da je kanabis neposredno izazvao psihijatrijski poremećaj kod svakog pojedinca. Autori ukazuju i na mogućnost da neke osobe kanabis koriste kako bi pokušale da ublaže već prisutne psihičke tegobe.

Od depresije do suicidalnog ponašanja

Na potencijalne posledice ukazala je i analiza više od 280.000 mladih odraslih osoba u Sjedinjenim Državama, starosti od 18 do 34 godine, koju su Nora Volkov i saradnici objavili u JAMA Network Open.

Upotreba kanabisa bila je povezana sa većom učestalošću suicidalnih misli, planiranja samoubistva i pokušaja samoubistva. Povezanost je uočena kod različitih obrazaca upotrebe – od povremene i svakodnevne upotrebe do poremećaja upotrebe kanabisa – a bila je prisutna i kod osoba sa velikim depresivnim epizodama i kod onih bez njih. Posebno snažna povezanost zabeležena je kod žena.

Slični rezultati dobijeni su u velikoj danskoj nacionalnoj kohortnoj studiji, koja je obuhvatila 6,6 miliona ljudi. Istraživanje objavljeno u JAMA Psychiatry pokazalo je povezanost poremećaja upotrebe kanabisa sa povećanim rizikom od depresije i bipolarnog poremećaja.

Poremećaj upotrebe kanabisa bio je povezan sa gotovo dvostruko većim rizikom od depresije i dva do tri puta većim rizikom od razvoja bipolarnog poremećaja kod muškaraca i žena.

Psihoza i proizvodi sa visokim sadržajem THC-a

Posebnu pažnju istraživača privlači povezanost kanabisa i psihotičnih poremećaja. Prva epizoda psihoze povezana sa upotrebom kanabisa najčešće se javlja u periodu između 15. i 30. godine. Kod muškaraca se obično javlja ranije, tokom kasne adolescencije i ranih dvadesetih godina, dok se kod žena vrhunac beleži nešto kasnije.

Iskustva nalik psihotičnim simptomima nisu neuobičajena tokom adolescencije. Prema procenama, javljaju se kod pet do deset odsto mladih i kod većine ne prerastaju u klinički poremećaj. Ipak, trajnost i težina takvih simptoma mogu biti pokazatelj većeg rizika od kasnijeg psihotičnog oboljenja.

Pregled literature objavljen u JAMA Internal Medicine navodi da je redovna upotreba proizvoda sa visokim sadržajem THC-a kod adolescenata i mladih odraslih povezana sa dva do 11 puta većim rizikom od psihoze.

Istraživači su kod osoba sa poremećajima raspoloženja uočili i veći rizik od razvoja poremećaja upotrebe kanabisa i samopovređivanja.

Nema dokaza da kanabis leči anksioznost i depresiju

Dodatne podatke donose sistematski pregled i metaanaliza Džeka Vilsona i njegovih kolega iz Australije, objavljeni u The Lancet Psychiatry. Istraživači su analizirali randomizovana ispitivanja upotrebe kanabinoida kod mentalnih poremećaja i poremećaja upotrebe psihoaktivnih supstanci.

U tom pregledu nisu pronađeni dokazi da kanabis efikasno leči anksioznost, depresiju ili posttraumatski stresni poremećaj. Autori su zbog toga zaključili da je medicinska upotreba kanabinoida kod tih stanja retko opravdana.

Devan Kansagara i njegove kolege u JAMA Internal Medicine takođe navode da kanabis u kojem preovlađuje THC ne poboljšava simptome PTSP-a, dok nema dovoljno dokaza o njegovim povoljnim efektima kod anksioznosti, depresije i poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću.

Istovremeno, ukazuju na moguće značajne neželjene efekte, među kojima su pogoršanje manije i funkcionisanja kod osoba sa bipolarnim poremećajem i pojačavanje psihotičnih simptoma kod osoba sa poremećajima iz psihotičnog spektra.

Kanabis danas znatno jači nego pre tri decenije

Jedan od faktora koji menja procenu rizika jeste povećanje koncentracije THC-a. Dok je tokom devedesetih godina prošlog veka tipična koncentracija iznosila oko tri do pet odsto, danas pojedini proizvodi sadrže 15 do 20 odsto THC-a ili više.

Koncentrati, poput ulja i takozvanih „dabova“, mogu da sadrže između 60 i 90 odsto THC-a.

Veća izloženost THC-u povezana je sa pojačanom anksioznošću, disforijom, teškoćama u emocionalnoj regulaciji i većim rizikom od razvoja poremećaja upotrebe kanabisa.

Mladi pritom češće posežu za proizvodima velike jačine, uključujući koncentrate i proizvode za vejping, koji omogućavaju unošenje većih količina THC-a i ponavljanje doze u kratkim vremenskim intervalima.

To je posebno značajno tokom adolescencije, perioda u kojem se mozak i dalje razvija i sazreva. Zbog toga istraživači upozoravaju da izloženost velikim količinama THC-a u tom životnom dobu može predstavljati poseban rizik.

Dostupni rezultati ne znače da će svaka mlada osoba koja koristi kanabis razviti psihijatrijski poremećaj, niti sama povezanost dokazuje uzročno-posledični odnos u svakom pojedinačnom slučaju. Ipak, više velikih studija ukazuje da rizik raste sa ranijim početkom, češćom upotrebom i većom koncentracijom THC-a, zbog čega istraživači posebno upozoravaju na upotrebu kanabisa među adolescentima i mladim odraslim osobama.